Grabež: kako da je prepoznaš, zaustaviš i sprečiš

Grabež je jedan od najbržih načina da za jedan dan ostaneš bez slabog društva. Kada paše nema, jake i bezobzirne pčele kreću da pljačkaju zalihe iz slabijih košnica — a kad jednom krene, širi se kao požar po celom pčelinjaku. Dobra vest: grabež se gotovo uvek može sprečiti, a ako je prepoznaš na vreme, može i da se zaustavi. Ključ je da znaš znake i da ne praviš greške koje je pozivaju.

Šta je grabež i kada se javlja

Grabež je kada pčele iz jednog (obično jakog) društva ulaze u drugo (obično slabo) i odnose mu med. To nije igra — branilice i napadači se bore i ginu, a opljačkano društvo često ostane bez hrane, pa i bez matice.

Najčešće se dešava u bespašnom periodu, u kasno leto i ranu jesen, kada ima mnogo pčela a malo nektara — topli, suvi dani bez cvetanja su klasičan okidač. Sam pčelar je čest krivac: prosut sirup, otvorena prihrana, dugo otvorena košnica ili ostavljeno saće mažljivo od meda — sve to pokrene grabež.

Kako da je prepoznaš

Aktivna grabež izgleda drugačije od normalnog ulaza-izlaza pčela. Obrati pažnju na:

• Borbu na letu — pčele se hvataju u klupko, kotrljaju po podnjači i bore se, ima mrtvih pčela ispred košnice
• Voštane poklopce na podnjači i ispred leta — pljačkaši cepaju ćelije, pa po dnu ostaju ljuspice voska
• Uznemiren, „pijani“ let — pčele lete cik-cak, ljuljaju se i nišane ulaz, a teške od meda izlaze i naglo padaju nadole
• Pčele koje pretražuju pukotine — napadači zuje po poklopcu, spojevima i zadnjoj strani košnice, a ne ulaze pravo na leto
• Sjajna, glatka tela — pljačkaši često izgledaju ulickano jer su izgubili dlačice u borbama

Grabež, orijentacija ili ose

Lako je pomešati grabež sa bezopasnim prizorima, pa proveri ponovo pre nego što reaguješ. Po lepom danu, oko podneva, mlade pčele lebde okrenute ka košnici u laganim lukovima i upoznaju lokaciju — tu nema borbe ni mrtvih pčela, to je normalno i prolazi za sat-dva. Ose i stršljeni dolaze pojedinačno, lebde pred letom i hvataju pojedinačne pčele; nemaju dlake i drugačije lete. Grabež su uvek tvoje pčele u masi, sa borbom na ulazu.

Kako da zaustaviš grabež u toku

Reaguj odmah — što duže traje, to je teže prekinuti i to više drugih društava uvuče.

• Smanji leto napadnutog društva na otvor za jednu-dve pčele, da branilice lakše drže odbranu
• Postavi grabežljivac (mrežu protiv grabeži) na leto — branilice nauče izlaz, a pljačkaši se zbune jer ulaze na pogrešno mesto
• Prebaci preko košnice mokar čaršav ili travu i granje preko leta — vlažna prepreka rasteruje pljačkaše, a domaće pčele se snađu
• Ako je grabež žestoka, potpuno zatvori košnicu na nekoliko sati (uz dobru ventilaciju, po hladu) da se napadači raziđu
• Kao poslednje rešenje, premesti napadnuto društvo nekoliko kilometara dalje na par dana da se pljačkaši „odviknu“

I obavezno: skloni svaki izvor mirisa — zatvori prihranu i pokupi prosut sirup i izloženo saće sa celog pčelinjaka.

Kako da je sprečiš

Sprečavanje je deset puta lakše od gašenja. Pravila su jednostavna:

• Drži leto malo na slabim društvima i nukleusima — slabo društvo ne može da brani široko leto
• Nikad ne hrani na otvoreno; daj sirup uveče, u zatvorenoj hranilici i bez prosipanja
• Ne ostavljaj izvučeno saće, poklopce ni pribor mažljiv od meda na pčelinjaku, a u bespašnom periodu radi preglede kratko
• Izjednači snagu društava — ujedini ili ojačaj slaba pre nego što postanu lak plen, i pazi da košnice dobro dihtuju

Ako pratiš koja su ti društva slaba i kada u tvom kraju počinje bespašni period, grabež praktično prestaje da te iznenađuje. U aplikaciji označiš slabo društvo i zabeležiš kad je paša stala — pa znaš tačno kada da suziš leta i pojačaš oprez.