bee-keeperMed je ono što pčelar vidi, ali oprašivanje je ono što ostatak sveta dobija. Dok pčela leti od cveta do cveta da bi skupila nektar i polen za sebe, ona usput prenosi polen sa cveta na cvet — i tako oplođuje biljku. Bez tog prenosa mnoge voćke, povrtarske kulture i samoniklo cveće ne bi vezale plod. Za baštovana i voćara, košnica u blizini je tihi radnik koji ceo dan, besplatno, radi najvažniji posao u vrtu.
Kako pčela zapravo oprašuje
Cvet ima muški deo (prašnike sa polenom) i ženski deo (tučak). Da bi nastao plod ili seme, polen mora da stigne sa prašnika na tučak — najčešće sa jedne biljke na drugu. Pčela u tome nema nameru; nju zanima hrana, ali njeno telo je prekriveno dlačicama na koje se polen lepi, a ona obilazi desetine cvetova iste vrste u jednom letu. Taj prelet sa cveta na cvet je oprašivanje. Pčelu čine vrednim oprašivačem upravo vernost cvetu (prenosi pravi polen) i brojnost — jako društvo ima desetine hiljada izletnica na istom terenu.
Šta voćnjak i bašta dobijaju
Korist od dobrog oprašivanja nije sitnica — kod mnogih kultura odlučuje koliko će uopšte biti roda:
- Bolje zametanje ploda — više cvetova preraste u plod, manje opada
- Krupniji i pravilniji plodovi — jabuka, kruška ili jagoda oprašena više puta razvije se lepše i ujednačenije
- Veći prinos i kvalitet semena, pouzdaniji rod iz godine u godinu
Jabuke, kruške, šljive, trešnje, badem, maline, borovnice, bostan, tikve, suncokret i uljana repica — sve to ozbiljno zavisi od oprašivača. Neke biljke (paradajz, paprika, žitarice) oprašuju se same ili vetrom, pa im pčele nisu presudne.
Kako postaviti pčele za oprašivanje
Ako želiš da košnica radi za tvoj rod, bitno je vreme, blizina i broj društava:
- Vreme — pčele dovezi tek kad cvetanje stvarno počne (oko 5–10% otvorenih cvetova). Ako ih staviš prerano, pčele „nauče" obližnji korov ili drugu pašu i ostanu na njoj.
- Blizina — košnice postavi u sam zasad ili tik uz njega. Pčele najradije lete na najbližu obilnu pašu; svaki dodatni kilometar smanjuje posete tvojim cvetovima.
- Gustina (broj društava) — gruba smernica je oko 2–3 jaka društva po hektaru voćnjaka, a kod kultura zavisnih od oprašivanja (badem, borovnica) i više. Slaba društva ne računaj — vrede jaka, sa puno legla, koja intenzivno skupljaju polen.
Pčele i drugi oprašivači
Medonosna pčela nije jedini oprašivač — često ni najbolji za određenu biljku. Bumbari rade po hladnijem vremenu i „treskanjem" oprašuju borovnicu bolje od pčela; solitarne (divlje) pčele, muve, leptiri i tvrdokrilci nose ogroman deo posla. Najsigurniji vrt ima i pitome i divlje oprašivače.
Zato gajenje pčela i zaštita divljih oprašivača idu zajedno: ostavi delove zemljišta neuređene, sa golom zemljom i samoniklim cvećem gde divlje pčele gnezde. Tvoje košnice i komšijske bumbare hrani ista paša.
Čuvanje oprašivača u cvetanju
Najveća pretnja oprašivačima u sezoni je pogrešna upotreba pesticida. Nekoliko pravila spasava i pčele i rod:
- Nikada ne prskaj insekticidom biljku u cvetu — ni u zasadu, ni korov ispod njega
- Ako moraš da tretiraš, radi to kasno uveče kada pčele više ne lete, i biraj sredstva manje opasna za pčele
- Pre prskanja pokosi cvetajući korov, da ne privlači pčele na tretiranu površinu
- Dogovori se sa susednim poljoprivrednicima — usaglašavanje vremena prskanja štiti sve
Herbicidi i totalno uklanjanje „korova" takođe oduzimaju pašu — maslačak i detelina su hrana oprašivačima.
Iznajmljivanje pčela i šta dalje
U svetu je oprašivanje toliko vredno da postoji čitava grana — pčelari za naknadu dovoze košnice u voćnjake i na njive u vreme cvetanja, pa ih posle odvoze. Ako sam nemaš pčele, vredi se raspitati kod lokalnog pčelara: dogovor da tokom cvetanja drži nekoliko košnica kod tebe koristi i njemu (paša) i tebi (rod).
A ako razmišljaš da i sam staviš košnicu-dve uz baštu ili voćnjak — to je možda najbolja investicija u rod koju možeš da napraviš, uz med kao dodatak. U aplikaciji bee-keeper možeš da vodiš pčelinjak, beležiš cvetanje i preglede i pratiš kako se rod menja iz godine u godinu otkako su pčele tu.