bee-keeperSaće je skelet pčelinjeg društva — u njemu se odgaja leglo i skladišti med i polen. Pčele ga grade same, iz voštanih žlezda, i to ih košta mnogo: za kilogram voska potroše i nekoliko kilograma meda. Zato se prema saću ophodi pažljivo, ali i bez sujeverja — ono je radni materijal koji se s vremenom mora obnavljati.
Kako pčele grade saće
Mlade pčele radilice luče vosak u vidu sitnih ljuspica, iz žlezda na donjoj strani trbuha, pa ih gnječe i oblikuju u savršene šestougaone ćelije. Za izgradnju treba topao, gust grozd i obilna paša ili prihrana — saće se najbrže gradi u jeku prolećnog razvoja. Sveže saće je svetlo, gotovo belo i krhko; vremenom tamni od žute, preko braon, do skoro crne boje.
Satna osnova ili bez osnove
Većini pčelara pčele grade saće na satnoj osnovi — tankom voštanom (ili plastičnom) listu sa utisnutim šarama ćelija, učvršćenom u ram. Ona pčelama daje pravac, pa grade ravno radiličko saće u ravni rama.
- Sa osnovom — ravnomerno, ravno saće koje lako vadiš i vrcaš, sa pravilnim razmakom među ramovima
- Bez osnove — pčele same biraju veličinu ćelija i prave više trutovskog saća; jeftinije i prirodnije, ali traži mirno rukovanje da se sveže saće ne odlomi
Oba pristupa rade. Ako tek počinješ, osnova ti olakšava posao.
Kako izgleda dobro, a kako loše saće
Dobro saće je ravno, u ravni rama, sa urednim radiličkim ćelijama i bez velikih rupa i ispupčenja. Loše saće prepoznaješ po znacima koji kvare zdravlje društva:
- Talasasto ili ukoso saće koje prelazi iz rama u ram (divlje saće)
- Saće puno produbljenih, izduženih ćelija — često znak loše matice ili matice koja poležava trutovski
- Plesnivo, ubuđano ili saće sa ostacima uginulog legla
Zašto i koliko često menjati staro saće
Staro, crno saće je najveći skriveni teret pčelinjaka. Ćelije s godinama postaju sve uže od nataloženih košuljica larvi, pa se legu sve sitnije pčele. Još važnije, vosak upija i zadržava ostatke lekova, pesticida i izazivače bolesti (spore nozeme, američke truleži i drugo).
- Menjaj najstarije saće svake godine — cilj je da nijedan ram ne ostane duže od oko tri godine
- Izbacuj ramove koji su potpuno crni, izlomljeni ili oštećeni, makar i mlađi
- Najlakše je u proleće: staro saće potiskuješ ka kraju plodišta i menjaš ga osnovama u jeku gradnje
Tipovi ćelija: radilička i trutovska
Pčele grade dve glavne veličine ćelija. Radiličke su sitnije i čine najveći deo saća — u njima se legu radilice i skladišti med i polen. Trutovske su krupnije, ispupčenih poklopaca, i u njima se odgajaju trutovi. Malo trutovskog saća je normalno i korisno; jedan ram trutovskog saća možeš namerno koristiti kao klopku za varou, jer se grinje rado množe u trutovskom leglu.
Čuvanje saća i zaštita od voskovog moljca
Izgrađeno saće je dragocenost — pčelama štediš nedelje rada. Ali prazno saće van košnice napada voskov moljac, čije gusenice izbuše i unište saće, naročito ono tamno u kome je bilo legla.
- Čuvaj saće na hladnom, svetlom i promajnom mestu — moljac mrzi svetlo i strujanje vazduha
- Svetlo, novo saće je manje privlačno moljcu od starog, tamnog
- Za duže čuvanje pomaže zamrzavanje ramova 24–48 sati, čime uništiš jaja i larve moljca
- Izbegavaj naftalin i druge hemikalije koje ostaju u vosku i medu
Topljenje i ponovna upotreba voska
Staro saće, poklopce s vrcanja i komadiće gradnje ne bacaš — pretapaš ih u vosak. Vosak topiš na pari, u sunčanom topioniku ili u vodi (nikad na direktnoj vatri, jer je zapaljiv). Čist vosak koristiš za nove satne osnove, sveće ili kozmetiku. Mnogi pčelari menjaju svoj vosak za gotove osnove — radi to samo kod proverenih prerađivača, jer i osnove mogu preneti bolesti i ostatke.
Saće je živi inventar tvog pčelinjaka — u aplikaciji možeš da pratiš starost ramova i izgrađeno saće po košnici, pa uvek znaš koje saće je vreme da izbaciš.