bee-keeperPrihrana je jedan od najmoćnijih, ali i najčešće pogrešno korišćenih alata u pčelarstvu. Dobro odmerena prihrana spasava društvo od gladi i podstiče razvoj; pogrešna prihrana kvari med, izaziva grabež i slabi pčele. Ključ je razumeti zašto i kada hraniš, a ne hraniti „za svaki slučaj“ — zato ovaj vodič pokriva tri prava razloga za prihranu, recepte i doze, koliko društvu zaista treba za zimu, i greške koje pčelare koštaju društava i obraza.
Kada je prihrana zaista potrebna
Tri tipične situacije:
- Glad — kada društvo nema dovoljno zaliha (rano proleće, kišna leta, posle vrcanja)
- Stimulacija razvoja — rana prolećna prihrana da matica brže krene sa leglom pred glavnu pašu
- Zazimljavanje — dopuna zimskih zaliha u jesen do potrebne težine
Ako ništa od ovoga ne važi — ne hrani. Društvu na pristojnoj paši sirup niti treba niti koristi, a svaka prihrana nosi mali rizik od grabeži i od šećera tamo gde treba da stoji med.
Sirup: odnosi, recepti i doze
Sirup praviš od običnog belog šećera i vode, a odnos zavisi od cilja:
- Stimulativni sirup 1:1 (1 kg šećera rastvoren u 1 litru vode) — redak, podseća pčele na pašu i podstiče maticu na leglo; daje se rano u proleće u malim, čestim obrocima od oko 0,3–0,5 litara na svaka dva-tri dana
- Zimski sirup 2:1 (2 kg šećera na 1 litar vode) — gust, pčele ga prerade i uskladište uz malo truda; daje se u jesen u većim obrocima od 2–3 litra odjednom
Šećer rastvori u vrućoj vodi uz mešanje — ali sirup nikad ne kuvaj, jer je karamelizovan (zagoreo) šećer štetan za pčele. Koristi samo beli šećer: žuti šećer i sve sa primesama zimi izaziva proliv. Sirup uvek daj uveče i u zatvorenoj hranilici u košnici, da ne izazoveš grabež među društvima.
Koliko društvu treba za zimu?
U umerenoj klimi zazimljenom društvu treba okvirno 15–20 kg poklopljenih zaliha, a više tamo gde su zime duge — lokalni pčelari i udruženje znaju broj za tvoj kraj. Procenjuj po težini, ne od oka: početkom jeseni podigni zadnji kraj svake košnice („na ruku“) ili je izvagaj, pa razliku dohrani dok je još toplo. Pčelama treba vreme i toplota da sirup invertuju i poklope — kasna prihrana ostaje nepoklopljena i vlažna, može da provri i izaziva proliv. Kao okvirno pravilo, zimsku prihranu završi dok su dnevne temperature još u dvocifrenim brojevima.
Pogača (šećerno testo)
Pogača je čvrsta smesa (najčešće šećer u prahu i med ili invertni sirup). Koristi se zimi i u rano proleće kada je hladno za tečni sirup — pčele je polako uzimaju, a ne podstiče leglo onako snažno kao sirup. Postavi tablu od 1–2 kg direktno iznad legla, blizu zbijenih pčela, i proveravaj je po blagim danima: lagano društvo iznenađujuće brzo povuče kilogram. Ako je praviš sam, najčešći odnos je oko četiri dela šećera u prahu na jedan deo razmekšanog meda iz sopstvenih zdravih košnica — mesi dok ne dobiješ čvrsto testo koje se ne lepi za ruke. Kraj zime — kod nas februar i mart — je vreme kada se najviše društava izgladni, jer leglo ponovo kreće i potrošnja skače baš kad su zalihe najtanje.
Polen i proteini
Šećer pokriva energiju, ali za odgajanje legla treba i protein — polen. U većini pčelinjaka priroda to reši: vrba, leska i rano prolećno cveće. Polenska ili proteinska pogača ima smisla samo kada društvo neguje leglo a vreme danima ne da na pašu, ili u krajevima zaista siromašnim ranim polenom. Prekini čim krene svež unos polena — pčele više vole pravu stvar, a netaknuta pogača samo buđa. Za manji pčelinjak je gotova proteinska pogača iz pčelarske prodavnice sigurniji izbor od domaćih recepata.
Velike greške u prihrani
- Prihrana u toku paše ili pred vrcanje — šećerni sirup završi u medu i obara mu kvalitet
- Davanje sirupa na otvorenom ili danju — izaziva grabež i sukobe među društvima
- Hranjenje slabih društava bez rešavanja uzroka (bezmatičnost, bolest) — samo odlažeš problem
- Kuvanje sirupa ili korišćenje bilo čega osim belog šećera
- Nikad ne hrani pčele medom nepoznatog porekla — može preneti bolesti legla, uključujući američku kugu
Prihrana bez grabeži
Grabež krene za par minuta, a slabo društvo može da dokrajči za dan. Hrani sva društva u pčelinjaku iste večeri, koristi zatvorene hranilice, obriši svaku kap prosutog sirupa i suzi leta slabijim društvima da mogu da se brane. Ako je bespašni period i pčele obleću svaku košnicu — hrani manje, kasnije uveče, i sutradan ujutru proveri stanje. Grabež je mnogo lakše sprečiti nego zaustaviti: ako je već krenula, suzi leto napadnute košnice na širinu jedne pčele i prekri je vlažnim čaršavom dok se ne smiri.
Pravilo o čistom medu
Šećerna prihrana i pravi med ne smeju da se pomešaju. Ne hrani društvo iz koga ćeš uskoro vrcati, i pazi da jesenja prihrana ide u plodište, a ne u medište. Najjednostavnije osiguranje je pisani trag: u pčelarskoj aplikaciji bee-keeper beležiš svaku prihranu — vrstu, količinu i datum, po košnici, i bez signala u pčelinjaku — pa kroz sezonu jasno razdvajaš zalihe od meda za prodaju i tačno znaš koje društvo je koliko i kada dobilo.
Česta pitanja
Smem li pčele da hranim medom iz prodavnice?
Ne. Med nepoznatog porekla može da nosi spore bolesti legla, pre svega američke kuge, i takvo hranjenje je jedan od klasičnih puteva širenja bolesti. Hrani belim šećerom kao sirupom ili pogačom, ili ramovima meda iz sopstvenih zdravih društava.
Do kada treba završiti jesenju prihranu?
Dok su dani još dovoljno topli da pčele preradu i poklope hranu — okvirno dok su dnevne temperature u dvocifrenim brojevima. Kasna, nepoklopljena hrana ostaje vlažna i zimi može da izazove proliv.
Kada se daje sirup 1:1, a kada 2:1?
Redak 1:1 u proleće, u malim čestim obrocima, da podstakne maticu na nošenje. Gust 2:1 u jesen, u velikim obrocima, da se zimske zalihe brzo dopune uz što manje posla za pčele.
Kako da znam da društvo gladuje?
Podigni košnicu s zadnje strane — laka košnica se oseti odmah. Zimi su pčele zavučene glavom u prazne ćelije klasičan znak izgladnjivanja; odmah stavi pogaču direktno iznad klubeta.