bee-keeperAko postoji jedan razlog zašto savremeni pčelar ne sme da bude opušten, to je varoa. Grinja Varroa destructor sisa masno telo pčele i prenosi viruse koji izobličuju krila i ubijaju leglo. Društvo koje izgleda jako u avgustu može da se uruši do novembra ako se varoa ne drži pod kontrolom. Dobra vest: varoa je rešiva — ali samo ako je meriš, tretiraš u pravom trenutku i onda proveriš da li je tretman zaista uspeo. Ovaj vodič pokriva ceo krug: izmeri, odluči, tretiraj, proveri.
Zašto je toliko opasna
Varoa se razmnožava u poklopljenom leglu, baš tamo gde je ne vidiš. Dok legla ima, populacija grinje se okvirno udvostručuje svakog meseca — društvo koje u aprilu nosi jedva primetnu zarazu, do avgusta može da bude pregaženo. Problem nije samo grinja sama, već virusi koje prenosi (pre svega virus deformisanih krila) — zato i umeren broj grinja pravi veliku štetu kad se virusi prime. A grinje putuju: zaletanje i grabež ih prenose iz košnice u košnicu, pa je i netretirana košnica kod komšije tvoj problem.
Kako izmeriti zarazu
Najveća greška je tretirati „naslepo“ ili „kad i komšija“. Prvo izmeri koliko grinja imaš:
- Pranje u alkoholu — uzmeš oko 300 pčela (otprilike pola decilitra) sa rama sa leglom, pazeći da matica nije među njima, protreseš ih u alkoholu i prebrojiš otpale grinje; najtačnija metoda
- Šećer u prahu — ista ideja, ali pčele preživljavaju; nešto manje tačno, ali humanije
- Podnjača sa mrežom — prebrojiš prirodno otpale grinje za 24–72 sata; dobro za praćenje trenda, grubo kao apsolutan broj
Cilj je broj grinja na 100 pčela, jer samo broj govori da li i kada treba tretman. Uzorak uzimaj sa ramova sa otvorenim leglom — tu se grinje skupljaju pred ulazak u ćelije, pa je merenje reprezentativno. Meri jednom mesečno kroz aktivnu sezonu (april–oktobar) — jedno merenje u proleće ne govori ništa o avgustu.
Kada je previše
Okvirno pravilo koje koriste mnoge savetodavne službe i aplikacija bee-keeper: 3 i više grinja na 100 pčela (3%) znači tretman odmah, u bilo kom delu sezone. Od kasnog leta letvica pada: pošto se tada odgajaju zimske pčele, već oko 1 grinje na 100 pčela u avgustu–septembru je poziv na akciju, jer su pčele koje moraju da požive do proleća upravo one koje će grinja oštetiti. Ispod toga — prati dalje; brojke umeju brzo da skoče. Beleži svaki rezultat: tri broja kroz sezonu govore mnogo više od jednog, jer pokazuju pravac u kom zaraza ide.
Tretmani i kada se koriste
- Oksalna kiselina — najefikasnija kada nema legla (zima, na hladnoći 5–12 °C), jer tada nijedna grinja nije sakrivena pod poklopcima; nakapavanjem ili sublimacijom
- Mravlja kiselina — prodire i kroz poklopljeno leglo, pa radi i kad ima legla (najbolje na okvirno 15–25 °C; drži se uputstva sa etikete)
- Timol i drugi organski preparati — po uputstvu proizvođača, obično krajem leta
- Sintetičke trake (npr. amitraz, flumetrin) — efikasne tamo gde grinje nisu rezistentne; nikad u toku paše
Dva pravila važe za svaki preparat. Prvo, drži se etikete — doza, trajanje i temperaturni opseg odlučuju da li tretman radi. Drugo, menjaj aktivne materije iz godine u godinu: ista hemija sezonu za sezonom je recept za odgajanje rezistentnih grinja. Najvažniji tretman u godini je onaj odmah posle poslednjeg vrcanja, krajem leta — tada spasavaš zimske pčele. Dodatni tretman oksalnom kiselinom u bezleglom periodu, u kasnu jesen ili zimu, dočisti ono što je ostalo.
Proveri da li je uspelo
Tretman nije rezultat — nizak broj grinja posle tretmana jeste. Izmeri ponovo 7–21 dan po završetku tretmana i uporedi sa brojem pre tretmana: obaranje (udeo uklonjenih grinja) mora da bude visoko, a ako kontrolno merenje pokaže da se zaraza jedva pomerila, ponovi tretman drugom aktivnom materijom, a ne istom u većoj dozi. Upravo taj krug izmeri → tretiraj → proveri automatizuje varoa evidencija u aplikaciji bee-keeper: čuva svako merenje (uzorak možeš da slikaš i grinje prebrojiš dodirom na fotografiji), javlja kad je merenje ili kontrola na redu, računa obaranje i upozorava kad se ista aktivna materija koristi dvaput zaredom.
Biotehničke metode
Hemija nije jedina poluga. Grinja više voli trutovsko leglo, pa građevnjak (ram za trutove) dodat u proleće i isečen čim se poklopi nosi grinje sa sobom — redovno ponavljan, skida ozbiljan pritisak sa društva. Prekid legla (kaviranje matice, ili prirodni prekid posle rojenja ili veštačkog roja) ostavlja sve grinje izložene na odraslim pčelama, gde ih tretman stiže. Ove metode ne zamenjuju merenje — donose ti niže brojke i manje tretmana. Mrežasta podnjača uz to pomaže dvostruko: deo grinja koje padnu kroz mrežu ne vrati se u klube, a podložak ispod nje ti daje besplatan uvid u prirodno opadanje.
Pravilo o vrcanju (karenca)
Posle tretmana lekom, sačekaj propisanu karencu — vreme tokom kog se ne sme vrcati — da med ostane čist i bezbedan. Nikad ne tretiraj sa medištima na košnici, osim ako etiketa preparata to izričito dozvoljava. U aplikaciji upišeš tretman i ona ti sama računa i prikazuje upozorenje „ne vrcati do“ tog datuma, pa nikada ne pomešaš lek i med.
Česta pitanja
Koliko često treba meriti varou?
Jednom mesečno kroz aktivnu sezonu, od aprila do oktobra, i uvek dvaput oko tretmana: jednom pre, da tretman ima osnov, i jednom 7–21 dan posle, da proveriš da je uspeo.
Smem li da tretiram dok su medišta na košnici?
Samo preparatima čija etiketa izričito dozvoljava upotrebu u toku paše. Za sve ostalo: prvo izvrcaj, pa tretiraj, i ispoštuj karencu pre sledećeg vrcanja.
Društvo je u septembru izgledalo jako, a do decembra je uginulo. Da li je to varoa?
Vrlo često — da. Grinje i virusi koje prenose oštete generaciju zimskih pčela još u kasno leto; društvo deluje brojno, ali su pčele kratkog veka, pa se u kasnu jesen osipa ili uruši. Trag je merenje posle vrcanja koje nije urađeno — ili je urađeno prekasno.
Koliko obaranje grinja tretman treba da postigne?
Dobro izveden tretman uklanja veliku većinu grinja — bee-keeper kao internu uzbunu označava sve ispod oko 70% obaranja kao neuspeh. Ako je kontrolno merenje i dalje visoko, ponovi tretman drugom aktivnom materijom.