bee-keeperZima ne ubija pčele — ubija ih loša priprema. Društvo koje uđe u zimu jako, sa mladim pčelama, zdravo i sa dovoljno hrane, preživeće i oštre minuse. Greške se prave u avgustu i septembru, a posledice se vide tek u martu. Zato je zazimljavanje možda najvažniji posao cele pčelarske godine. Evo šta jako, dobro zazimljeno društvo zaista zahteva.
Jako društvo i mlada matica
Zimu najbolje prežive društva sa puno mladih pčela i maticom starom najviše godinu-dve. Zimske pčele su fiziološki drugačije: dok se letnja izletnica istroši za nekoliko nedelja, zimska pčela živi mesecima i greje klube do proleća. Zato je cilj da u jesen imaš mnogo mladih pčela — to znači maticu koja je dobro nosila u kasno leto i društvo koje nije iscrpljeno. Kao gruba mera, društvo koje ulazi u zimu umerene klime treba u oktobru gusto da pokriva bar pet-šest ramova; sve slabije je kandidat za spajanje sa susednim društvom. Dva osrednja društva spojena prezime daleko bolje nego dva slaba odvojeno.
Prvo pobedi varou
Najčešći uzrok zimskih gubitaka nije hladnoća — nego varoa. Grinje koje se namnože u kasno leto hrane se upravo onom generacijom zimskih pčela koja treba da preživi do proleća, a virusi koje prenose skraćuju život tih pčela baš onda kada je dugovečnost sve. Zato se tretman protiv varoe radi na vreme, pre nego što se izlegu zimske pčele (obično kraj leta / početak jeseni, odmah posle poslednjeg vrcanja), a dodatni tretman u bezleglom periodu (oksalna kiselina, kasna jesen / početak zime) čisti preostale grinje. Posle letnjeg tretmana izmeri grinje da potvrdiš da je uspeo — varoa evidencija koja uz svaki tretman veže i kontrolno merenje hvata neuspeo tretman dok još ima vremena da se ponovi. Bez ovoga, sve ostalo na ovoj strani je uzalud.
Dovoljno hrane — i prave vrste
Društvu treba dovoljno zaliha da preživi od poslednje paše do prvog prolećnog unosa. U umerenoj klimi to znači okvirno 15–20 kg poklopljenih zaliha, a do 25 kg tamo gde su zime duge — procenjeno podizanjem ili vaganjem košnice početkom jeseni, ne pogledom preko satonoša. Pravilo je: bolje malo više nego premalo, jer nepotrošene zalihe ostaju za proleće. Hranjenje za zimu radi se na vreme, gustim sirupom 2:1 ili pogačom, dok je još toplo da pčele mogu da preradu i poklope hranu. Kasna prihrana koju pčele ne stignu da poklope ostaje vlažna i kvari se. Pazi i na vrstu zaliha: medljikovac (šumski med) nije dobra zimska hrana, jer ostavlja mnogo nesvarljivog ostatka i izaziva proliv — takve ramove zameni ili dohrani sirupom.
- Hrani na vreme — dok su dani topli i pčele aktivne
- Proveri da med/sirup bude poklopljen pre hladnoće
- Ostavi i nešto polena/perge za prvi prolećni razvoj
Vlaga je opasnija od hladnoće
Pčele podnose hladnoću ako su suve i site — ali vlaga ih ubija. Klube zimi stvara toplotu i vodenu paru; ako para kondenzuje na hladnom poklopcu i kaplje nazad na pčele, društvo se rashlađuje i propada. Zato je dobra ventilacija ključna: blago kosi krov ili gornja ventilacija da vlažan vazduh izlazi, košnica zaklonjena od vetra ali ne hermetički zatvorena. Toplotna izolacija pomaže — naročito iznad klubeta, gde se topao vlažan vazduh sreće sa poklopcem — ali nikad nauštrb provetravanja.
Zaštita od miševa i vetra
U jesen suzi leto ili stavi metalnu pregradu protiv miševa — jednom kad miš uđe, pravi gnezdo i uništava saće. Postavi košnice tako da ne gledaju u severni vetar, malo nagnute napred da voda ističe iz košnice, i stabilno da ih vetar ne pomeri. Ako u tvom kraju ima jak vetar ili sneg, vetrobran ili zaklon dosta pomažu. Sam sneg oko košnice ne smeta — suv sneg je čak i izolator; opasan je samo led koji zatvori leto.
Zimski mir i tihe provere
Kada zazimiš društvo, pusti ga na miru — svako otvaranje po hladnoći rashlađuje klube i troši dragocenu hranu. Provere zimi su tihe i spolja:
- Oslušni ili lagano kucni po košnici — tih, ujednačen šum znači da je klube živo
- Proceni zalihe podizanjem zadnjeg dela košnice (na „ruku“) ili vaganjem
- Posle snega i leda očisti leto da pčele mogu na pročisni let
- U bezleglom periodu iskoristi priliku za završni tretman varoe
Kraj zime: najgladnije nedelje
Najviše društava se ne izgladni u najvećoj hladnoći, nego u februaru i martu, kada matica ponovo pronese i potrošnja skoči — baš kad su zalihe najtanje. Društvo može da gladuje i na par centimetara od hrane, ako duga hladnoća prikuje klube dalje od nje. Zato od sredine zime redovno podiži košnice, pa ako je neka laka, stavi tablu pogače od 1–2 kg direktno iznad klubeta (nikako tečni sirup po hladnoći). Kad prvi topli dani donesu pročisni let, gledaj leta: društva koja jako lete prošla su najgore. Prvi pravi prolećni pregled ipak čeka miran dan od oko 15 °C.
Neka te aplikacija podseti
Zazimljavanje je niz koraka koji moraju da se urade u pravo vreme — i lako je nešto preskočiti. U aplikaciji bee-keeper sezonski podsetnici te vode kroz jesenje poslove, a za svaku košnicu beležiš koliko si hrane dao i kada si tretirao varou, pa u proleće tačno znaš sa čime svako društvo izlazi iz zime.
Česta pitanja
Koliko hrane treba društvu za zimu?
Okvirno 15–20 kg poklopljenih zaliha u umerenoj klimi, do 25 kg tamo gde su zime duge. Proceni podizanjem ili vaganjem košnice početkom jeseni i razliku dohrani dok je toplo — malo više je uvek bolje nego premalo.
Da li da utopljavam košnicu za zimu?
Izolacija iznad klubeta pomaže jer sprečava da kondenz kaplje nazad na pčele, a zaklon od vetra znači više od debelih zidova. Šta god dodaš, košnicu nikad ne zatvaraj hermetički — vlažan vazduh mora da izlazi.
Kada je kasno za sirup?
Onog časa kad su dani prehladni da pčele sirup uzmu, preradu i poklope — kod nas najčešće sredinom jeseni. Posle toga je jedina bezbedna pomoć pogača postavljena direktno iznad klubeta.
Kako usred zime da znam da li je društvo živo?
Prisloni uvo uz košnicu (ili crevce) i oslušni tih, ujednačen šum, ili lagano kucni i oslušni kratak porast zujanja. Težinu proveri podizanjem. Ne otvaraj košnicu po hladnoći — otvoreno klube gubi toplotu koju nema odakle da nadoknadi.